Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da Srbija nema “nikakve šanse” da spriječi usvajanje rezolucije u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija o genocidu u Srebrenici.
Vučić je u Ruskom domu u Beogradu, gdje je na ruskom jeziku održao govor na temu “Revizija istorijskih činjenica i otpor slobodarskih naroda”, optužio “kolektivni Zapad” da usvajanjem te rezolucije želi da ukine bosanskohercegovački entitet Republiku Srpsku.
Ocijenio je da će narednih sedam dana biti “možda najteži” od kad obavlja funkciju premijera ili predsjednika Srbije.
“Od nedjelje uveče, ponedjeljka bit ću u New Yorku gdje ću se boriti za istinu znajući da nemamo nikakvu šansu da pobijedimo”, rekao je Vučić.
Dodao je da je očekivao i vjerovao da će se prijedlog rezolucije povući.
“Ono što branimo i što im nećemo dati da uzmu jesu čast, Republika Srpska i Republika Srbija”, rekao je Vučić.
Rezolucija o Srebrenici će 23. maja biti na dnevnom redu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Rezolucijom o genocidu u Srebrenicu koju su predložile Njemačka i Ruanda osuđuje se poricanje genocida i pozivaju sve članice Ujedinjenih nacija da čuvaju utvrđene činjenice, uključujući i kroz svoje obrazovne sisteme, kako bi se spriječio revizionizam.
Njom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sjećanja na genocid u Srebrenici.
U nastavku pročitajte integralni sadržaj Vučićevog obraćanja koji se odnosi na UN-ovu Rezoluciju o Srebrenici:
Očekivao sam da će iz zapadnog dela sveta povući predlog rezolucije koji samo što nisu nazvali rezolucijom protiv Srbij i srpskog naroda. Upinjali su se iz petnih žila da pošto smo potpuno slučajno, a suprotno svim demokratskim načelima i normama saznali da rezoluciju pripremaju, da nam objasne kako to nije upereno protiv našeg naroda i protiv naše zemlje. Govoreći kako krivica ne može da bude kolektivna. A mi smo uporno postavljali samo dva pitanja. A protiv koga je uperena? Jer ne govorite ni o jednom imenu. Nema nijedne individue koju pominjete. Nema nijednog pojedinca o kojem pričate. I drugo pitanje na koje odgovora nema. A šta je smisao i šta je cilj rezolucije? Šta želite njom da postignete jer ste okončali sve postupke, a ova zemlja češće već je isporučila sve one koje ste tražili i sudili ste im. Koji je to sledeći nivo pravde koji tražite da se uspostavi i ispostavi na račun Republike Srbije i srpskog naroda u celini.
Danima, samo što mi o tome ćutimo i pravimo se da ne vidimo, celokopna naša javnost, u svim sarajevskim medijima, u mnogim svetskim medijima, je samo pitanje dana, kada i na koji način će Srbija da plati cenu. Kako i koliko. Što u novcu, a Boga mi, Srbi zapadno od Drine u gubitku svojih teritorija i nadlažnosti. I uopšte to ne kriju. I ni to nije dovoljno onima koji nas obmanjuju sa Zapada i govore kako to svakako nije cilj, već je u pitanju civilizacijska tekovina. Ako je civilizacijska tekovina, zar nije bilo dovoljno sve to što ste presudili? Zar nije bilo dovoljno sve to što je već urađeno protiv onih koji su stvarno ili tobož u tome učestvovali? I poslednje pitanje na koje nemaju odgovor, a vrlo je prosto. Kažete da iza toga stoji želja za trajnim uspostavljanjem mira i pomirenjem. A koga ste pomirili ovim? Ko se to danas bolje oseća ili ko se to danas oseća bliže onima drugima? A zbog čega tu rezoluciju donosite? Lagali ste na početku, lažete i danas. Nikada vam to nije bio cilj. Nikada to niste želeli, nikada to niste hteli. Želite i želeli ste ukidanje Republike Srpske od početka. Želite i želeli ste da dodatno napakostite slobodarskom srpskom narodu zato što se drznuo da vodi svoju samostalnu, nezavisnu politiku. I što je još važnije, želite da svoju nesposobnost zbog nekih drugih događaja u svetu pokrijete lažnom podrškom jednom delu muslimanskog življa na prostoru Zapadnog Balkana. I kada sve to saberete, nas čeka težak posao.
Biću potpuno posvećeni našoj borbi i već od nedelje uveče, ponedeljka pa sve do tog četvrtka, popodnevnih i večernih sati provešću u Njujorku gde ću se boriti za istinu znajući da nemamo nikakvu šansu da pobedimo. Ama baš nikakvu. Znajući koliko je moćna mašinerija kolektivnog zapada znajući koliko su bogati, silni, moćni i bahati. Ali nemamo izbora. Saterali su nas u ćošak, a kada vas satraju u ćošak onda više ne brinete o tome možete li da se sklonite ili možete li da izađete jer iz ćoška izlaza nema. Već se koncentrišete na ono što branite. A ono što branimo i ono što im nećemo dati je da nam uzmu – to su čast, to je Republika Srpska i to je Republika Srbija. Borićemo se za Srbiju! I borićemo se, ponavljam to, i snažnije i jače nego što su očekivali, kao što smo se borili do sad, i kada usvoje tu rezoluciju, borićemo se još snažnije i nikada nećemo pognuti glavu pred onima koji bi najstradalniji narod na Balkanu, ubedljivo najstradalniji narod na Balkanu da proglase genocidnim! Sačuvaćemo i Srbiju i Srpsku i hvala vam što ste me saslušali, neka živi Srbija i neka živi Balkan.
