Studentski bunt u Srbiji, jedan od najvećih posljednjih decenija, počeo je blokadom jednog fakulteta u Beogradu, da bi se postepeno proširio na više od 50 širom zemlje.
Na pozive vlasti u Srbiji, koje tvrde da su im ispunile sve zahtjeve, da se vrate “normalnom” studentskom životu, za sada jednoglasno odgovaraju – ne.
Jedan od zahtjeva vlastima je da se potpuno istraži odgovornost za obrušavanje nadstrešnice na Željezničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra, kada je poginulo 15, a dvoje teško povrijeđeno.
“Studenti su previše dugo ćutali i svi ovi događaji su bili kap neodgovornosti koja je prelila našu čašu”, govori Maksim Ilić, student medicine iz Novog Sada za “BBC na srpskom”.
Blokade su počele na Fakultetu dramskih umjetnosti u Beogradu u drugoj polovini novembra.
“Mi smo svi jedna zajednica. Ne postoji ‘ja’ u ovom timu”, opisuje Ilić za BBC na srpskom kako studenti “dišu” tokom blokada.
Za razliku od ranijih protesta, studentski bunt nema jednog organizatora niti lice protesta.
Mnogi od učesnika ne žele da govore pod imenom i prezimenom.
Neki zato što, kažu, strahuju od javnog blaćenja u provladinim medijima, drugi jer smatraju da njihovo ime nije važno.
“Potpišite me samo kao studentkinja, nije bitno kako se zovem”, kaže jedna učesnica.
Nema preciznih podataka koliko je tačno studenata u blokadi, a ovaj vid protesta podržali su pojedinačni fakulteti i prošireni rektorski kolegijum Beogradskog univerziteta (BU).
Rektorati u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu ne slažu se, međutim, sa blokadama fakulteta.
Indeks kao ulaznica
Iako nemaju centar iz koga bi koordinisali blokade na pojedinačnim fakultetima, način na koji su organizovani je sličan.
Dok su se studenti krajem 1990-ih, kada je organizovan veliki protest zbog krađe lokalnih izbora u vrijeme režima Slobodana Miloševića, uživo dogovarali o narednim koracima, današnje generacije studenata su okrenute tehonologijama.
Na raznim aplikacijama i platformama društvenih mreža dijele obavještenja o rasporedu događaja na fakultetu, poput filmskih večeri, a tako se najčešće dogovaraju i o smjenama na blokadama i drugim akcijama.
Studenti koji su se kasnije pridružili, od iskusnijih kolega preuzimaju savjete i čini se da su veoma dobro umreženi.
Kao što insistiraju na zajedništvu, tako većina ne dozvoljava da se na fakultete uđe bez indeksa.
Knjižica crvene boje – dokaz da je studentkinja – bila je potrebna novinarki BBC na srpskom da prođe kroz masivna vrata Filološkog fakulteta u Beogradu početkom decembra.
Tamo su je, u mermerom popločenom hodniku, dočekale stolice i drvene klupe na kojima su hrana, voda i slatkiši.
Kako odmiču dani u blokadama, množe se pozivi da se donesu namirnice, sredstva za higijenu, pokrivači.
Studenti dijele zaduženja tako da na pojedinim fakultetima imaju redarsku službu, grupe koje skupljaju donacije, razgovaraju sa medijima, brinu se o svakodnevnim potrebama.
Više ljudi se smjenjuje na istom poslu tako da imaju priliku i da se odmore.
“Svi u tome učestvujemo dobrovoljno. Ja ću verovatno biti higijeničar”, kaže Ilić uz osmijeh.
Više puta tokom razgovora ponavlja riječ “solidarnost”.
“Kada se ova situacija razreši, treba da ostane ovo zajedništvo i da nastavimo da sarađujemo.”
Šta traže studenti?
Prvi zahtjev je objavljivanje dokumenata koja se odnose na rekonstrukciju Željezničke stanice u Novom Sadu.
Dok je Vlada Srbije, na zahtjev predsjednika države Aleksandra Vučića, objavila dokumentaciju na sajtu i tvrdi da je taj zahtjev ispunjen, studenti sumnjaju da je potpuna i traže njenu provjeru.
Studenti traže i krivičnu odgovornost onih koji su fizički napadali učesnike blokada prethodnih nedjelja, kao i odbacivanje optužbi protiv uhapšenih i privedenih na protestima.
Neki od navodnih napadača podnijeli su ostavke na javne funkcije, prenijelo je više medija, ali BBC na srpskom nije dobio zvaničnu potvrdu te informacije.
Jedan od studentskih zahtjeva je i krivična odgovornost za napade na studente FDU tokom blokada u Beogradu, a Više javno tužilaštvo je saopštilo da je “identifikovano petoro” ljudi osumnjičenih da su 22. novembra 2024. godine bili nasilni prema studentima tog fakulteta.
Iz vlasti tvrde da su svi zahtjevi studenata ispunjeni i pozivaju ih da se vrate učenju, što studenti za sada odbijaju.
Tužilaštvo je saopštilo da je u istrazi o padu nadstrešnice saslušalo više od 100 ljudi i da je deset u pritvoru.
“Imate ostavke dva ministra, imate objavljivanje 195 dokumenata, imate za 20 odsto veće izdvajanje za fakultete. Ja bih rekao da je sve ono što je traženo ispunjeno”, rekao je premijer Miloš Vučević.
Jedan od transparenata na blokadi fakulteta u Beogradu na kom piše “Mama, položiću i ovaj ispit”.
Umjesto “ja” govore “mi”
Šok, potom postepeno poimanje kakva se tragedija dogodila, a onda ogromna žalost, tako Maksim Ilić opisuje dane poslije pada nadstrešnice na Željezničkoj stanici u Novom Sadu.
“Svaki čovek sa empatijom nema nikakvu drugu reakciju osim da pusti suze na sve što se dogodilo”, kaže 22-godišnjak.
Žalost, ali i bijes zbog tragedije u kojoj je poginulo 15 ljudi izlili su se na ulice Novog Sada, prvo na masovnom protestu na kome je bilo incidenata, a potom u mirne 15-minutne skupove kojima se odaje pošta stradalima.
Sada i studenti iz drugih gradova svakodnevno izlaze na ulice u isto vrijeme – 11:52 kada je pala nadstrešnica – i odaju poštu stradalima.
Od početka decembra, novosadski studenti počeli su da blokiraju visokoobrazovne ustanove prateći slične akcije iz Beograda.
“Na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu osećali smo potrebu da nas ljudi čuju”, govori Ilić u telefonskom razgovoru.
Rektorat i dekanski kolegijum novosadskog univerziteta, međutim, ne prihvataju ovakav vid protesta.
Fakulteti “moraju ostati otvoreni i funkcionalni za sve studente i profesore”.
“Svaki oblik nasilja ili blokade rada fakulteta je nedopustiv i suprotan vrednostima za koje se akademska zajednica zalaže. Univerzitet je mesto koje pripada svima, bez obzira na politička uverenja”, navodi se u saopštenju.
Kao i mnogi drugi studenti, Ilić naglašava da “ne pripada nijednoj političkoj ili aktivističkoj organizaciji”.
“Na protestima sam isključivo učestvovao kao nezadovoljni i nezavisni građanin”, kaže.
“Našla sam se među svojima”
Među prvim fakultetima koji su počeli blokade bili su filozofski.
Tako je bilo i u Nišu, gdje studira Lana Stanisavljević.
Kada je odlučila da se pridruži kolegama, nije očekivala toliki broj mladih na jednom mjestu.
“Stalno mislim da živim u zatvorenom krugu u kom sam okružena ljudima sličnog mišljenja, pa sam zato vjerovala da će malo nas biti tamo”, kaže ona za BBC na srpskom.
Pošto su prvobitno blokirali Filozofski fakultet u Nišu, studenti su 4. decembra počeli blokadu zgrade niškog Rektorata.
Kada je ušla u rektorat, osećala se kao “među svojima”.
“Taj osećaj sigurnosti koji sam imala jer se svi zajedno borimo za iste ideje i isti cilj je neprocenjiv”, kaže ova Nišlijka.
Iako su pojedinačni fakulteti stali uz studentske blokade, niški Univerzitet je saopštio da podržava studentske zahtjeve, ali ne i blokadu visokoškolskih ustanova.
“Pozivamo sve studente da nastave ostvarivanje njihovih akademskih prava i dužnosti u duhu tolerancije i međusobnog uvažavanja, uz nesmetan obrazovni i radni proces”, navodi se u saopštenju potpisanom sa “Univerzitet Niš”.
Za Lanu Stanisavljević ova objava je “bila vrlo skromna i nedovoljno snažna”.
“Pogađa me što niška akademska zajednica ćuti, nisu toliko snažno za blokade. Sve je dosta centralizovano, i pre će neko u Beogradu da dobije podršku od univerziteta ili fakulteta”, dodaje.
Skrajnuto u odnosu na druge kolege iz Srbije, osjetio se i Dragoslav Vasiljević, student harmonike na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, gradu koji se posljednji među univerzitetskim centrima pridružio studentskim protestima.
“Naš univerzitet je nekada pomalo odsečen od sveta, i bilo je bitno da se organizujemo da bismo raširili vest o trenutnim događanjima, šta studenti traže i zbog čega”, objašnjava 23-godišnji mladić iz okoline Šapca.
On prve dane blokada opisuje kao brze i spontane.
“Ideju su imali studenti slikarstva našeg fakulteta. Nekad mi se čini da studenti humanistike i umetnosti bolje osećaju stvarnost”, kaže za BBC na srpskom.
Prva 24 sata u zgradi rektorata su, kaže, bila “uzbudljiva i zanimljiva”.
Studenti ne napuštaju blokirane ustanove, a da bi upotpunili vrijeme organizovali su kvizove, večeri poezije i slikarske radionice.
“Nije nam naporno, znamo zašto smo tu Jedno je kada nešto među sobom nezvanično pričamo, a drugo kada svi zajedno uđemo u blokadu. Onda sve dobija smisao i značaj”, kaže.
Fakultet ih je podržao, ali ne i uprava kragujevačkog Univerziteta.
“Posebno bismo želeli da naglasimo da je Univerzitet mesto posvećeno nauci i obrazovanju i da u potpunosti osuđujemo svaki vid politizacije najviših naučnih institucija”, saopšeno je iz Univerziteta ovog grada u centralnoj Srbiji.
“Jedan može sve da promeni”
Početkom decembra mogli su na prste jedne ruke da se izbroje fakulteti Beogradskog univerziteta na kojima nije stajao ispisan transparent “Blokada”.
Sada na svakoj zgradi fakulteta u Beogradu stoji ista poruka.
“Većina mladih je do skoro razmišljala ‘Ma šta ću ja jedan promeniti’. Ali ako svako od nas odluči da krene, baš taj jedan može da promeni sve”, kaže Dunja Stanojković iz Pančeva.
Njen Veterinarski fakultet jedan je od posljednjih koji se pridružio blokadama.
U nedjelji pred praznike studenti su trebali da izađu na ispite u decembarskom roku, poslednjem za polaganje ispita prenetih iz prethodne godine.
“Ja prva imam ispite koje sam spremala i htela da očistim, ali mi je duplo draže što su izglasane blokadę, jer rokova će biti, a ovih 15 života nikad neće moći da se vrati”, govori.
Kada je čula da je nadstrešnica pala, prvo se uplašila za najbolju drugaricu iz Novog Sada, a potom pomislila da je i ona mogla da bude na mestu stradalih jer svakodnevno putuje vozom iz Pančeva.
Više dekana je podržalo studentske blokade, kao i rektorski kolegijum BU.
“Univerzitet u Beogradu snažno podržava studente u inicijalnim zahtevima koje iznose kao samosvesni i akademski građani. Zahtevamo hitno delovanje nadležnih organa u cilju ispunjenja studentskih inicijalnih zahteva”, piše u saopštenju.
Dunja je dio blokada jer veruje da “sistem mora da se mijenja”
“Kada bi fakulteti ostali složni, ja bih bila spremna da ostanem na blokadama koliko treba – godinu dana, godinu dana”, kaže.
