Kada sam se razvela, mislila sam da se nikada više ne bih udala, ali sada sve više mislim suprotno, rekla je
Emina Jahović se 2018. godine razvela od turskog pevača Mustafe Sandala posle deset godina braka, ali i dalje veruje u ljubav i zajednicu. Zbog ljubavi je napustila ceo život u Srbiji i preselila se u Tursku, gde se udala i rodila dva sina.
– Kada sam se razvela, mislila sam da se nikada više ne bih udala, ali sada sve više mislim suprotno. Povređeni smo, padnemo i ustanemo. Ja sam žena koja voli brak. Nije mi prirodno da u određenim godinama nekoga predstavljaš kao dečka – lepše je reći: “Ovo je moj muž” – izjavila je Emina, nagoveštavajući da je spremna ponovo da svoj život prilagodi partneru i eventualno promeni mesto boravka.
Život u koferima
– Moj život je odavno u koferu. Što više vreme prolazi, sve se više smanjuje svet u mojoj glavi. Nije mi bitno da li živim u Istanbulu ili Beogradu. Jedino u Americi ne bih mogla da živim. Vaspitana sam konzervativno. Otišla sam u Istanbul, ostavila karijeru, bilo je teško, bila sam u stranom svetu, bez obzira na ljubaznost tih ljudi. Morala je to da bude ljubav – inače bi bilo mučenje. Bila sam toliko zaljubljena da nisam razmišljala. Gubim vezu s realnošću kada se zaljubim – iskreno je priznala.
Emina je veoma rano postala zvezda i stekla finansijsku nezavisnost. Kako kaže, muškarac joj nije potreban zbog novca, već zbog emotivne sigurnosti.
– Nikada nisam bila sponzorisana. Mustafa je uvek više zarađivao od mene, ali smo zajedno radili na kampanjama i projektima. Smeta mi što ljudi nagađaju s kim sam zbog para. Muškarac mi ne treba da bi mi nešto dao, već da se osećam sigurno emotivno – rekla je Emina i dodala da nije za odvojene finansije u braku.
– Moji roditelji su delili sve. Čudno mi je kada ljudi funkcionišu drugačije. Za mene zajednica znači da se sve deli – i troškovi i prihodi. Prirodno mi je da muškarac više zarađuje, jer šta bi drugo imao da nam ponudi – izjavila je uz osmeh.
Maska jačeg pola
– Mi žene smo generatori. Muškarci nas moraju pratiti. Mislim da smo jače. Oni se štite maskom “jačeg pola”, ali kada bi se porodili… Biti domaćica je najteži posao na svetu. U vreme karantina bila sam sama s decom, bez pomoći, i tada sam videla koliko je to zahtevno. Domaćica posveti ceo život porodici bez trenutka sebičnosti – to je za poštovanje.
Prisjetila se i upoznavanja Mustafine majke.
– Sećam se kada me Mustafa odveo kod majke. Samo me je pogledala… On je jedinac, nije razmažen, školovao se u inostranstvu. Na početku je bilo teško, bilo je katastrofa. Kasnije smo postale dobre prijateljice, ona je najbolja baka.
– Bojim se kakva ću ja svekrva biti. Da ne budem posesivna i ljubomorna ako osetim da ih neko iskorišćava. Poznajem žene jako dobro – rekla je Emina.
Tokom karijere se susretala s raznim predrasudama. Jedna od najčešćih je da je nadmena.
– Na početku su govorili da ne znam da pevam, kasnije da sam nadmena. A ja sam samo bila jako stidljiva. Dolazim iz male sredine i vaspitana sam da žena bude u drugom planu. Ta stidljivost može da izgleda kao nadmenost, ali to je bila samo maska. Trebalo mi je vremena da steknem samopouzdanje.
Iako su joj sinovi djelimično Turci, Emina i dalje ne doživljava Tursku kao svoj dom.
– U Srbiji se osećam bolje. U Turskoj sam stranac. Jaman govori srpski, a Javuz odbija. Ljubomoran je, pa neće da govori.
O odnosu sa decom poslije razvoda kaže:
– Mustafa je bio “loš”, a ja “dobar” policajac. Kada sam ostala sama, bila sam bespomoćna, nisam imala nikoga da uvede autoritet. Počela sam da budem stroža, njima nije bilo jasno šta se desilo s majkom