Spomen na “velikog” Halida Bešlića, ali i “manjepoznatog” Alu Šahinovića!
Zove me prijatelj Emsad Ć. I tamam kad smo promuhabetili o onom što ga je zanimalo, veli: “I još nešto. Halid! Svi nešto jučer i danas pišu o Halidu, pa da i ja nešto dodam.”
I priča on, ne prekidam ga, a ja već kliknuo, i znam šta hoće reći. Kaže: “Ma ima jedan zanimljiv detalj koji bi vrijedilo spomenuti.” I nije ni dovršio ja uskačem: “Ale Šahinović. Sjećam se gdje sam tu večer stajao kad ga je Halid Bešlić spomenuo na koncertu u Bužimu. Bio sam iznad Stare osnovne škole, na početku puta koji vodi za Bajriće.”
A ko je Ale Šahinović? Ale je Halidov prijatelj iz vojske. Takav prijatelj da mu je otišao kući. I kad ga nije zatekao kod kuće, zaputio se na njivu i tamo ga našao. Stao, ispričao se i nazad na koncert u Bužim.
Pred početak koncerta, Halid je to spomenuo Emsadu Ć., koji je bio u timu koji ga je dovodio u Bužim.
Pričao mu da je išao u Zaradostovo kod Ale. “Promijenio se Ale fizički”, veli, “ali ostao je ista ona ljudina ko i u JNA, kad smo drugovali.”
Kasnije se Ale hvalio Šefiku Mušiću. Kaže: “E moj brale, ljudi trče Halidu, a meni Halid ‘lipo’ kući došao.”
E tako je to kad vas veže iskreno prijateljstvo, dobrota i poštenje.
